Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

GRUPE ZA PODRŠKU OSOBAMA SA ISKUSTVOM RATA

 

Suočeni sa potrebom za modelima podrške osobama sa psihičkim posledicama rata, koji se mogu implementirati uz što manje troškove i što veću mogućnost multiplikacije, stručnjaci Centra za ratnu traumu razvili su model „Grupe za podršku osobama sa iskustvom rata“. Ovaj program doprinosi psihičkoj stabilizaciji ratnih veterana i njihovih porodica, kvalitetnoj reintegraciji veterana u društvo, ali i širim društvenim procesima, kao što su suočavanje sa (ratnom) prošlošću i izgradnja trajnog mira.

Centar zagovara poziciju umnožavanja i implementacije programa u društvo u mnogo širim okvirima od postojećih jer ga smatra pravovremenim, prilagođenim i veoma dostupnim modelom. Zato Centar poziva, pre svega institucije, na partnerstvo u njegovom širenju i sprovođenju.

 

VETERANSKA GRUPA

Centralnu tačku modela čini Veteranska grupa za podršku. Ovakva grupa okuplja dobrovoljno udružene ljude kako bi delili zajedničko iskustvo (rata), zajedničke brige i probleme svakodnevnog života i koji se trude da jedni drugima pomažu u prevazilaženju tih teškoća.

Veteranska Grupa za podršku ima svoju formu, voditelja (veterana koji je prošao Edukaciju za voditelja), članove veterane, jasno definisane sisteme funkcionisanja, grupni proces i trajanje, sistem monitoringa i podrške (interne i eksterne), te vrednosno-sigurnosni okvir rada.

Ciljevi ovog modela Veteranskih GzP su: smanjenje porodičnog nasilja, ublažavanje posledica traumatskog iskustva i ratnih dešavanja, olakšavanje reintegracije i inkluzije veterana, povećanje društvenih kapaciteta za tretiranje posledica ratova i smanjenje predrasuda između veterana i ostatka društva.

 

ŽENSKE GRUPE ZA PODRŠKU

U posleratnim društvima rad sa ženama je posebno značajan, upravo jer su i one nosile deo tereta rata. Kroz rad u grupi, žena stiče jasniju sliku o traumatskom iskustvu partnera koji je bio u ratu, kao i bolje razumevanje sopstvene uloge u partnerskim odnosima. Ovakve grupe su namenjene: učesnicama ratova, partnerkama ratnih veterana, ženama sa iskustvom izbeglištva i boravka u logorima, ženama koje su doživele silovanje u ratu, ženama koje su izgubile članove porodica tokom ratova, i svim onim ženama koje se svakodnevno bore sa posledicama ratova.

 

RATNI VETERANI

Procene su da u Srbiji sada živi između 400.000 i 800.000 osoba koje bi trebale da dobiju status bivšeg borca ili ratnog veterana. Pravno je regulisan samo status boraca-invalida, uz uključivanje i porodica palih boraca. U državne programe socijalne zaštite u Srbiji, jedine koji tretiraju ovo pitanje, uključeno je oko 50.000 osoba. Ostali, skoro 10% stanovnika Republike Srbije, ne postoje u javnom životu, osim u sporadičnim incidentnim situacijama koje podstiču stigmu i generalizacije. Ljudi - naši sugrađani, rođaci, prijatelji i poznanici koji su na poziv države otišli u rat i tamo se suočili sa najružnijim aspektima ljudske vrste, sada žive među nama sa tim iskustvom.

Postoje tri grupe veterana: prvu grupu čine lica kojima je nužna organizovana zdravstvena i socijalna briga, pomoć u rešavanju različitih problema svakodnevice. U drugoj grupi su veterani koji nemaju takve probleme, ali im treba društveno priznanje i prihvatanje veteranskog identiteta. Ovo je, naravno, potrebno i prvoj. Treću grupu čine reintegrisani veterani, bez zdravstvenih i socijalnih problema, čak i bez želje da dobiju bilo kakvo priznanje i prepoznavanje. Društvo treba da bude svesno potencijalne opasnosti od PTSP-a čak i kod ove grupe ljudi.

Veterani su marginalizovani prema: materijalnim uslovima življenja, nepriznatom statusu ratnog veterana, mogućnostima zapošljavanja (posebno ratni vojni invalidi), društvenom preziru i predrasudama, nedostatku programa psiho-socijalne podrške.

Zdravstveno stanje veteranske populacije veoma je ugroženo, 28,8% veterana bolovalo je od PTSP-a, a trenutno njih 8,8% i dalje ima te simptome. Kod 28,2% je registrovan PTSP sa odloženim početkom. Veterani u Srbiji pate prosečno od tri dijagnoze, a 54,1% ima još jedan psihijatrijski poremaćaj, dok 18,3% više od jednog poremećaja uz PTSP. Kod žrtava ratne torture PTSP se javlja u 64 - 80% slučajeva (Špirić i Knežević, 2004).

 

PROGRAMSKI TIM

Predrag Miljanović – koordinator programa

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 

Branislava Vajagić – asistentkinja u programu

Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 




Centar za ratnu traumu
Kosovska 7, 21000 Novi Sad
telefon:
Kancelarija: +381 21 551 496
Savetovalište: +381 21 544 092
mail:
office@wartrauma.org